Cilj istraživanja je da se ispitaju neke karakteristike seksualnog ponašanja studenata (seksualna iskustva, upražnjavanje seksualnih odnosa, broj partnera, upotreba kondoma) i da se utvrde razlike u znanju, seksualnom ponašanju i percepciji rizika za oboljevanje od polnih bolesti. Studija preseka sprovedena je u populaciji studenata Visoke zdravstvene škole strukovnih studija u Beogradu. Ispitivani uzorak činilo je 246 studenata. Korišćen je anketni upitnik preuzet iz projekta „Zdravstveno stanje, zdravstvene potrebe i korišćenje zdravstvene zaštite stanovništva Srbije” iz 2000. godine koji je dizajniran od strane SZO. Upitnik je anonimno popunjavan. Za statističku obradu podataka korišćene su metode deskriptivne i eksplorativne analize, metode ukrštenih tabela uz primenu Pirsonovog χ2 testa. Analiza je urađena u softverskom paketu SPSS 13.0. Rezultati su prikazani tabelarno. Rezultati našeg istraživanja ukazuju da studenti odlično poznaju prenos HIV infekcije seksualnim putem, dok u nešto manjem procentu poznaju verikalnu transmisiju HIV infekcije. Dosledna upotreba kondoma nađena je kod polovine muških ispitanika i 2/5 ženskih ispitanika, dok po 1/5 ispitanika oba pola nikad ne koristi kondom. Nedosledna upotreba kondoma je glavni obrazac ponašanja u studentskoj populaciji. Ako pod bezbednim seksualnim odnosom podrazumevamo seksualni odnos uz upotrebu kondoma pri svakom seksualnom odnosu, sa jednom partnerom i ne upuštanje u seksualne odnose sa nepoznatim osobama, doći ćemo do zaključka da takav odnos upražnjava samo 1/3 naših studenata, a da se 2/3 rizično ponaša jer navode da nikad (17,8%), odnosno ponekad (43,5%) koriste kondom.

Pravilan način ishrane je važan deo zdravog stila života i kao takav treba da bude usvojen u najmlađem životnom dobu. Cilj rada je bio da se utvrde navike u ishrani studenatske populacije. Istraživanje je dizajnirano kao studija preseka u kome je učestvovalo 246 studenata Visoke zdravstvene škole strukovnih studija u Beogradu. Korišćen je anketni upitnik iz istraživanja „Zdravstveno stanje, zdravstvene potrebe i korišćenje zdravstvene zaštite stanovništva Srbije” iz 2000. godine, dizajniran od strane SZO. Za statističku obradu podataka korišćene su metode deskriptivne i eksplorativne analize, metode ukrštenih tabela uz primenu Pirsonovog χ2 testa. Analiza je urađena u softverskom paketu SPSS 13.0. Rezultati istraživanja pokazuju da svakodnevno doručkuje nešto više od polovine studenata, ruča 81,7%, a večera polovina studenata. Mleko i mlečne napitke svakodnevno konzumira po jednu šolju 2/5 ispitanika, dok je sir korišćen 1-2 puta nedeljno. Krompir kao i sve vrste mesa, riba i jaja u ishrani koriste se jednom do dva puta nedeljno. Sveže povrće svakodnevno je uzimala samo trećina studenata, a sveže voće nešto više od trećine. Oko 1/5 ispitanika svakodnevno uzima slatko pecivo i slatkiše. Samo 1/5 koristi crni ražani hleb. Kao najčešći namaz u ishrani studenti koriste margarin, majonez, maslac i kajmak. Od ukupnog broja ispitanika nikada ne razmišlja o svom zdravlju pri izboru načina ishrane 7,3% studenata, ponekad razmišlja 43,5%, često 39,8%, dok 9,3% ispitanika uvek razmišlja o svom zdravlju pri izboru načina ishrane.