U pedijatrijskoj praksi poslednjih godina uočena je povećana učestalost pleuralnih efuzija. Prema načinu nastanka pleuralne efuzije su podeljene na eksudate i transudate. U grupi eksudata najčešće se sreću parapneumonične efuzije i empijem. Parapneumonična efuzija kod dece definiše se obično kao nakupljanje pleuralne tečnosti u toku akutne bakterijske pneumonije, a ređe u sklopu virusne pneumonije i tuberkuloznog pleuritisa. Empijem označava prisustvo purulentnog sadržaja u pleuralnom prostoru. Glavni bakterijski uzročnik pneumonija udruženih s izlivom je Streptococcus pneumoniae serotip 1. Kod 10% bolesnika ne dolazi do povlačenja pleuralne efuzije i pored konzervativnog lečenja. Tada sprovodimo standardizovan postupak prema smernicama BTS vodiča, sa algoritmom dijagnostičko-terapijskih mera. Signifikantna količina pleuralne tečnosti koja perzistira i kompromituje plućnu funkciju čini komplikovanu pleuralnu efuziju i indikovana je torakalna drenaža. Pri pojavi septacija i lokulacija u pleuralnom prostoru, neophodna je intrapleuralna instilacija fibrinolitika. Primena Streptokinaze je bezbedna, efikasna, smanjuje potrebu za hirurškim lečenjem i zajedno sa ostalim terapijskim merama dovodi do kompletnog oporavka deteta. Rana video-asistirana torakoskopija u kombinaciji sa fibrinoliticima verovatno će u budućnosti biti metoda izbora.